Izdavač: Zavet & Arius, Beograd
Prevod: Jelica Novaković-Lopušina
Jakob Izrael de Han (hol. Jacob Israël de Haan) rođen je 1881. godine u Holandiji. Bio je pisac, pesnik, pravnik i aktivista. Pod uticajem cionizma, ideje da Jevreji treba da se vrate u Izrael, emigrirao je u Jerusalim 1919. godine, gde je ubijen 1924. godine. Kao mladi, ambiciozni, dvadesetdvogodišnji autor, 1904. godine objavio je svoj prvi roman, koji se danas smatra njegovim najboljim i najpoznatijim delom – Priče iz predgrađa Pejp. Međutim, uprkos tome, ovaj roman još uvek nije došao do međunarodne publike, budući da je pored srpskog jezika preveden još jedino na češki.
Kada je objavljen, ovaj roman nije bio prihvaćen: De Han je izgubio posao u novinama za koje je pisao i više nije smeo da predaje u školama, a njegov prijatelj A. Aletrino, kome je roman posvećen, bio je toliko zaprepašćen radnjom romana, da je kupio sve primerke koje je mogao da pronađe i spalio ih, kako ga prijatelji i poznanici ne bi povezivali s njim. A evo i zašto: knjiga Priče iz predgrađa Pejp je ljubavna priča o vezi između dva muškarca.
Radnju romana pratimo iz ugla Joupa, emotivnog mladića koji se ne boji da pokaže nežnost i privrženost prema svom ljubavniku Samu. Sam, s druge strane, često manipuliše Joupa i uskraćuje ga za razmenjivanje nežnosti, a neretko ga i udari pa potom nestane na nekoliko dana. Štaviše, nakon jednog od svojih nestanaka, dovodi devojku, Tonju, da živi s njima, što Joup bez pogovora prihvata, iako Sam provodi sve više i više vremena s njom, a sve manje s njim. Njihovi životi se gotovo u potpunosti razdvajaju, Joup čak pronalazi novog partnera. Međutim, njegova privrženost Samu ide dotle da Joup nastavlja da se brine o Tonji i nakon Samove smrti, sve dok ona ne pronađe posao i odseli se.
Naslovne strane srpskog (levo) i holandskog (desno) izdanja romana Priče iz predgrađa Pejp.
Vrednost ovog romana jeste u eksplicitnom prikazu homoseksualnosti u vreme kada je ona bila posmatrana kao tabu. Čitalačku publiku s početka dvadesetog veka šokiralo je upravo to što je veza između Joupa i Sama po prvi put u nizozemskoj književnosti prikazana na tako otvoren način. Ono što je važno jeste da De Han akcenat stavlja na samu ljubav, ne na njenu homoseksualnu prirodu, iako je upravo ta priroda ono o čemu se najviše govori kada je upitanju ovaj roman. On želi da vezu između Joupa i Sama prikaže kao jednaku svakoj drugoj vrsti ljubavne veze, bez obzira na seksualnost, i to mu, po mom mišljenju, polazi za rukom.
Današnji čitaoci ovaj roman ne smatraju šokantnim, jer im homoseksualnost više nije strana tema. Ipak, Priče iz predgrađa Pejp uvele su ovu temu u nizozemsku književnost i upravo su zbog toga još uvek aktuelno čitalačko štivo. Jednostavan jezik, praćenje radnje „iz prve ruke“, ljubav, nasilje i fantastični prevod Jelice Novaković-Lopušina i danas čine ovaj roman vrednim čitanja.
Tijana Bjeletić
Više o romanu Priče iz pregrađa Pejp
Pročitajte recenziju Vladimira Kolarića, pisca i teoretičara filma i umetnost.