Izdavač: Rad, Beograd
Prevod: Koviljka Tišma Janković (sa engleskog)
Godina izdanja: 1995
Hari Muliš (hol. Harry Mulisch) rođen je 1927. godine u Holandiji, preciznije u Harlemu. Zajedno sa Vilemom Frederikom Hermansom (hol. Willem Frederik Hermans) i Herardom Reveom (hol. Gerard Reve) ubraja se u veliku trojku posleratne holandske književnosti. Bio je dobitnik brojnih nagrada za književnost, a jedno od njegovih najpoznatijih dela je „Otkriće neba” (De ontdekking van de hemel), koje je proglašeno za najbolju knjigu svih vremena na holandskom jeziku. Preminuo je 2010. godine od raka u Amsterdamu.
Pored mitoloških motiva koji se na jedinstven način javljaju u njegovim brojnim delima, poput romana „Bračna postelja od kamena” (Het stenen bruidsbed) i „Dve žene” (Twee vrouwen), Drugi svetski rat, kao motiv, ima značajnu ulogu. Ovaj motiv, koji se često pojavljuje u njegovom opusu, pripisuje se njegovim korenima i prošlosti. Bio je sin austrijskog imigranta, kolaboracioniste i nemačke Jevrejke, ali i unuk Jevrejke koja je bila deportovana u logor, gde je i preminula. Elementi koji prate motiv Drugog svetskog rata u njegovim delima su nasilje, mada i osećaj krivice kao nasleđe prošlosti, pa su tako prisutni i u delu „Atentat” (De aanslag). Ovo delo ekranizovano je 1986. godine i nagrađeno je Oskarom za najbolji međunarodni film.
U pitanju je istorijska fikcija, a sam roman počinje opisom kuća, od kojih je svaka imala znak sa svojim nazivom – Pribežiste, Bezbrižna, Dom-na-kraju i Moj mir, tokom „gladne zime” kada su nacisti onemogućili građanima Holandije snabdevanje hranom i ogrevom. Anton Stenvijk, dvanaestogodišnji dečak iz čije perspektive pratimo razvoj priče, igrao je zajedno sa svojim starijim bratom Peterom, majkom i ocem „Ne ljuti se čoveče” u kući koja se zvala Bezbrižna. Tišinu tokom policijskog časa iznenada je prekinulo šest pucnjeva, a tada bačene kockice simbolizuju početak lančanih događaja prouzrokovanih pukom slučajnošću. Te iste večeri Antonova porodica je ubijena i on provodi veče u zatvorskoj ćeliji zajedno sa misterioznom ženom, koja je pripadala pokretu otpora. Ona se kasnije, na mnogo različitih načina, prepliće sa njegovom prošlošću, budućnošću ali i podsvešću. Bitan je i doživljaj Antona o događajima te večeri, nakon čega se on ponaša hladno i nezainteresovano za svoju prošlost iako je ona blisko povezana sa gotovo svim budućim događajima u njegovom životu, a koje mi čitaoci pratimo u ovom romanu.
Hari Muliš je uspešno potvrdio ovim romanom da tokom rata, ali generalno i u životu, splet neočekivanih događaja preovladava, pa je tako nemoguće upirati prstom u moru žrtava slučajnosti i tražiti krivca kako bi pronašli olakšanje i opravdanje za ono loše. Svi likovi su na određen način povezani, što takođe doprinosi dinamici ovog dela i na taj način okupira pažnju čitaoca.
Ovo delo je prevela Koviljka Tišma Janković sa engleskog jezika a objavilo je izdavačko preduzeće „RAD”. Međutim opšte je poznato da se prevođenjem gubi dosta značajnih elemenata izvornog jezika, naročito kada govorimo o prevodu prevoda, a ovo delo svakako zaslužuje više pažnje ali i drugu šansu prevodilaca.
Eleonora Tomić