Izdavač: Luta, Beograd
Prevod: Jelica Novaković-Lopušina
Nalazeći se na pola puta između realizma i fantastike, magični realizam predstavlja žanr za koji dosta ljudi nije čulo. Ipak, veliki broj svetski poznatih knjiga od kojih se neke smatraju i klasicima pripadaju ovom žanru. Tanka linija između stvarnosti i nadrealnih fenomena stvara liminalnu atmosferu koja na neobjašnjiv, čudan način prija svim ljubiteljima nadrealizma. Srpski prevodi ovog žanra postoje i neki od njih su „Sto godina samoće” Gabrijela Garsije Markeza, „Kuća duhova” Izabele Aljende, „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova i drugi, no danas ćemo se fokusirati na remek-delo flamanskog pisca Huberta Lampa koje je ujedno i njegovo najbitnije delo.
Hubert Lampo (1920-2006)
Hubert Lampo je istaknuti belgijski pisac poznat po svom doprinosu belgijskoj književnosti, posebno u žanru magičnog realizma, te ga neki nazvaju i ocem flamanskog magičnog realizma. Rođen 1. septembra 1920. u Antverpenu, u Belgiji, Lampo je veći deo svog života proveo u svom rodnom gradu. Svoju spisateljsku karijeru započeo je četrdesetih godina prošlog veka i postao slavan zbog jedinstvenog spoja fantastike, misterije i metafizike u svojim delima. Lampovo najpoznatije delo, „Dolazak Joahima Štilera“ (De komst van Joachim Stiller), iz 1960. godine, donelo mu je popularnost. U drugim značajnim delima Terugkeer naar Atlantis (Povratak u Atlantidu) i De Heks en de Archeoloog (Veštica i Arheolog), dodatno je pokazao majstorstvo stvaranja magičnog realizma. Tokom svoje karijere Lampo je dobio veliko priznanje za svoj književni doprinos, uključujući prestižnu nagradu Constantijn Huygens 1963. Preminuo je 12. jula 2006. godine, ostavivši za sobom izuzetno nasleđe belgijskoj književnosti.
Nisam uspeo da pronađem ni jedan izvor kao dokaz da je još neka njegova knjiga osim ove o kojoj ću govoriti prevedena na srpski jezik. Roman Dolazak Joakima Štilera preveden je početkom devedesetih godina od strane prof. dr Jelice Novaković-Lopušine, osnivačice Grupe za nederlandistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i prevod je 1992. godine izdala Luta Beograd.
Ovo delo nastalo je u kontekstu Belgije posle Drugog svetskog rata tokom pedesetih godina prošlog veka. Na roman utiču egzistencijalne neizvesnosti i filozofska istraživanja koja su preovladavala tokom tog doba. Lampo se bavi temama misterije, identiteta, ljubavi i potrage za smislom života. „Dolazak Joahima Štilera“ napisao je u teško depresivnom stanju i dok se borio sa alkoholizmom. Njegovu ljubav prema čaši možemo lako uočiti u romanu kod protagoniste Freka Hrunevelta koji bi trebao da predstavlja autobiografski oslikanog glavnog lika. Tokom ovog perioda svog života, Lampo se aktivno bavio filozofskim i egzistencijalnim istraživanjima. Bio je pod velikim uticajem švajcarskog psihijatra i psihoanalitičara Karla Gustava Junga i njegove filozofske i psihološke osnove daju se prepoznati u ovoj knjizi.
Korice engleskog prevoda romana iz 2019. godine
Roman prati život Freka Hrunevelta- intelektualca, pisca i novinara, koji živi u Antverpenu, u Belgiji, tokom 1950-ih. Frekov život se neočekivano menja kada neželjeno stupa u kontakt s misterioznim čovekom po imenu Joahim Štiler. Joahim Štiler je zagonetna figura koja očigledno poseduje natprirodne moći. On piše pisma iz prošlosti, postoji u nekoliko vremenskih linija istovremeno i predviđa budućnost. Kako Frek postaje svestan Štilerovog nadrealnog postojanja, on počinje da preispituje sopstvenu percepciju stvarnosti. Doživljava čudne pojave i susreće ljude koji na neki način deluju povezani sa Štilerom. Frek takođe razvija romantičnu vezu s mladom ženom po imenu Simona Marejnisen, koja takođe biva upletena u misteriozne događaje. Tokom čitavog romana, Frekovi čudni susreti sa Štilerom pokreću duboka egzistencijalna pitanja o granicama stvarnosti i potrazi za konačnim životnim istinama. Kako naracija napreduje, Frek postaje odlučan da otkrije istinu o Joahimu Štileru i njegovoj misiji. On kreće na putovanje samootkrivanja, istražujući Štilerovu prošlost i tražeći odgovore iz mnoštva različitih izvora. Roman dostiže vrhunac kada se Frek konačno susreće oči u oči s Joahimom Štilerom, što dovodi do otkrića koje dovodi u pitanje sve što je Frek mislio da zna. Kraj knjige ostavlja mnogo prostora za tumačenje i razmišljanje, pozivajući čitaoce da preispitaju granice stvarnosti i misterije postojanja.
Iako je ovo moja prva recenzija knjige i iako moram da priznam da nisam naročito kompetentan i na polju književne kritike, daću sebi za pravo da kažem par subjektivnih reči o tome kako sam se ja lično osećao pri čitanju ovog dela, kakav je utisak ono na mene ostavilo i da li bih ga preporučio. Kao veliki ljubitelj liminalne i nadrealne umetnosti moje pristrasno mišljenje o ovoj knjizi je da je mogu svrstati pri vrhu dela s kojima sam imao priliku da se susretnem tokom četiri godine studiranja holandske i flamanske književnosti. Budući da sam delo pročitao i u prevodu i u originalu mogu reći da sam zadivljen fluentnošću i prirodnošću prevoda na kom je prof. dr Novaković-Lopušina radila pre više od 30 godina. Samo način na koji su na izvornom jeziku čak i za maternje govornike teško razumljive dugačke rečenice na flamanskom dijalektu iz 60-ih vešto pretočene u razumljiv savremeni srpski, dovoljan je razlog za čitanje ove knjige.
Roman Dolazak Joahima Štilera 1979. godine ekranizovao je Hari Kimel
Nego da se vratimo samom delu. Tokom čitanja ove knjige više puta sam bio iznenađen novim smerom kojim bi radnja odjednom odlučila da krene i apsolutno ništa nije bilo za očekivati. Misterija koja ostaje nerešena do samog kraja držala me je jako zainteresovanim tokom celog čitanja i ni jedno poglavlje nije bilo napisano bez velikog značaja za razvoj radnje. Čak i sam kraj, koji ostaje skroz ambigvitetan i dalje uspeva da dâ čitaocu neku vrstu zadovoljstva, to jest, nije od onih krajeva pri kojima čitaoci ostanu maltene iznervirani (cliffhanger).
Više puta tokom čitanja ove knjige i sâm sam imao osećaj kao da gubim svest o ovozemaljskoj percepciji stvarnosti i utanjam u neku vrstu čudnog sna. Osećaj koji čitalac dobija pri čitanju ove knjige lako se može uporediti sa osećajem koji gledalac dobija pri gledanju remek dela Dejvida Linča, serije Tvin Piks (Twin Peaks). Protagonista, kao i čitalac, kroz seriju neobjašnjivih događaja, sve više ima osećaj da se radi o lucidnom snu, a ne o stvarnosti. Još jedna zanimljiva stavka kod ovakvih radnji je što se često stavljamo na mesto glavnog lika i razmišljamo šta bi mi uradili u njegovoj situaciji, jer su ovi događaji tako suptilno, dovitljivo i realno opisani da je moguće pomisliti da se tako nešto može desiti i u našoj stvarnosti, verovali mi u natpriridno ili ne.
Zamerki ovom delu nemam osim malo predugačkih rečenica punih apstraktnih opisa koji, po mom mišljenju ne samo da ne doprinose radnji nego meni lično nisu ni imali ukrasnu funkciju, to jest, nisu zvučali lepo sem par izuzetaka. Ova zamerka možda gubi osnovu ako uzmemo u obzir da je narator ujedno i glavni lik koji je pisac i umetnik i poseduje veoma bogat i arhaičan vokabular koji konstantno upotrebljava, što je logično. Takođe na par mesta gde pokušava da se odgonetne tajna Štilera koriste se mnogi apstraktni psihološki, astrološki, filozofski i metafizički opisi i koji moraju po dva puta da se pročitaju tek da bi oformili neku konherentnu celinu u glavi, i još po dva puta da bi se razumeli.
Mislim da je ova knjiga svakako vredna čitanja i da nikako ne treba da bude zaboravljena. U suštini ovu knjigu smatram jednom na drugačiji način napisanom prelepom ljubavnom pričom. Ovo nikako ne znači da ovo delo treba da izgubi potencijalne čitaoce koji nisu ljubitelji ljubavnog romana. Ljubavna priča je vešto sprovedena u drugi plan i predstavlja sekundarnu temu ovog dela. Da ne dužim dalje, mislim da ljudi treba da čitaju ovu knjigu, pogotovo ljubitelji ovakvog i sličnog žanra. Hubert Lampo zaslužuje svako priznanje koje dobija, i više. Nadam se da će ova knjiga jednom dopreti do srpske publike i izvan krugova nederlandista.
Bogdan Martinović